Огледни час 2016/2017

НАСТАВНИ ЧАС: 18. октобар – Европски дан борбе против трговине људима

Јанко Такач
Дипломирани педагог
ОШ “Т. Г. Масарик“ Јаношик и ОШ „Млада поколења“ Ковачица

Од 2007. године, сваког 18. октобра се обележава Европски дан борбе против трговине људима. Пошто се у плану и програму Грађанског васпитања у VIII разреду обрађује тема експлоатације деце увидели смо пригодну прилику да спојимо наставни час везан за област Деца у савременом свету – конкретно наставне часове везане за тему Деце у посебним ситуацијама, са акцентом на поглавље Деца жртве експлоатације – са обележавањем Европског дана борбе против трговине људима. Иако је наставни час везан за Грађанско васпитање, само предавање и све везане активности се могу остварити и као час одељењског старешине у VIII разреду.
Циљ овог наставног часа је да ученици стекну знања, формирају ставове, развију вештине и усвоје вредности које су претпоставка за успешан, одговоран и ангажован живот у демократском и изнад свега хуманом друштву. Задаци овог часа су разумевање концепта универзалности права детета, стицање знања о узроцима различитог степена остварености права детета у савременом свету, подстицање развоја критичког односа према појавама злоупотребе права детета као и упознавање са неопходним условима за остваривање најбољег интереса детета.
Корелација је могућа са предметима грађанско васпитање (градиво из минулих разреда), биологија (утицај лоших животних услова на здравље човека), историја (робовласништво и миграције кроз историју) и географија (сиромашне и развијене државе и области света, миграције).

Уводни део часа
(10 мин.)

Мотивациона активност

Активност наставника: Наставник “буди“ ученике и ствара атмосферу подстицајну за учење тако што пита ученике: Ко може да нам објасни, шта је то робовласништво? Ко су некада давно били робови? За које историјске периоде везујемо робовласништво? Како је то изгледало када су људи били предметом трговине? Да ли сте можда погледали неки филм или прочитали неку књигу са таквом тематиком? … Важно је да наставник што боље увиди колико предзнања ученици већ имају – а сигурно нека предзнања имају. Током часа, уз помоћ лап топ компјутера и видео пројектора наставник показује пригодне и ефектне фотографије везане за ову тему.
Активност ученика: Ученици се јављају и они који су бољи из историје могу лепо да објасне шта су учили о робовласништву, о робовима, о ропском раду. Исто тако они који су погледали неки филм или прочитали неку књигу – а неки сигурно јесу, недавно је хит био филм Дванаест година ропства а ученици знају и за филм Гладијатор, а ту је и роман Чича Томина колиба – ће моћи да кажу шта су тамо видели и прочитали.

Уводно предавање

Активност наставника: Наставник истиче чињеницу да се 18. октобра обележава Европски дан борбе против трговине људима и са ученицима гради развијајући дијалог о проблематици трговине људима (курзивом је писан део погодан за дебату):

Помињали смо већ на претходним часовима да постоје деца на свету која живе у веома лошим животним условима – деца жртве глади и сиромаштва, деца жртве оружаних сукоба, деца деликвенти, деца корисници дроге, деца жртве експлоатације …
Један од тих веома лоших животних услова је положај жртава трговине људима.
Трговина људима је глобални феномен који погађа све земље – земље у политичкој и економској транзицији, неразвијене земље и земље у развоју, земље у рату и постконфликтне земље. Неке се појављују као земље порекла (које су то тренутно? пратите ли вести?), неке као земље транзита жртава (нажалост знате да ту спада и Србија, ко већ две године пролази кроз нашу земљу?), док се економски развијеније земље појављују као земље дестинације (које су то земље?).
Трговина људима подразумева продају и куповину, тј. држање неке особе у циљу њене експлоатације, као и све друге радње које могу бити део тог процеса (нпр. превоз, скривање, чување и сл.).
До експлоатације долази и експлоатација се одржава употребом силе, претње, преваром, злоупотребом тешког положаја, отмицом или на неки други начин.
Када се ради о трговини децом, није важно које средство је употребљено, тј. говоримо о трговини људима иако није било елемената претње, принуде, злоупотребе положаја и слично. Такође, пристанак жртве – а нарочито детета – на експлоатацију не мења чињеницу да се ради о трговини људима и да је то кривично дело. (зашто?)
Циљ трговине људима је остваривање зараде (или неке друге користи) кроз експлоатацију, било да се ради о принудном раду, принудном просјачењу, принуди на вршење кривичних дела, сексуалној експлоатацији, принудним браковима, трговини органима или неком другом облику.

Активност ученика: Ученици слушају наставника и учествују у дијалогу према сопственим предзнањима.

Главни део часа
(20 мин.)

Активност наставника: Предаје и кроз конкретне примере води развијајући дијалог о проблему трговине људима (курзивом је писан део погодан за дебату):
Трговина људима представља најгрубљи начин кршења људских права и једно од најтежих кривичних дела против човечности – 2003. године је уведена као кривично дело у Републици Србији. Дакле борба против трговине људима је регулисана и међународним и домаћим законским оквирима. Постоје бројне међународне конвенције против трговине људима а и у Србији имамо неколико закона који се баве овим феноменом.
Трговина људима почиње њиховим врбовањем, превожењем, пребацивањем, скривањем или примањем. Постоји неколико начина како трговци људима долазе до људи:
– Људима се на пример нуде лажне пословне понуде. Некад су то понуде од особа које жртва познаје или у које има поверења али чешће су то обмањујуће понуде за посао где непознати људи нуде – путем огласа у медијима или путем интернета (јесте ли наишли на овакве огласе?) – пословне прилике људима који дуже време живе у беди, сиромаштву и неизвесности па су принуђени – очајни у потрази за било каквим послом.
– Веома тужни облици трговине људима обухватају продају деце од стране породице (због сиромаштва, као и из вере родитеља да ће њихово дете имати бољи живот на неком другом месту) или од стране људи који су у стању да успоставе такву емотивну везу да деца сама пристану да робују и служе свом власнику (љубав, емоционална везаност).
– Најређи и најопаснији облик долажења до људи који ће бити предмет трговине је отмица.
Не постоје људи који желе да буду предметом трговине него се трговина спроводи путем претње силом или употребом силе или других облика присиле, отмице, преваре, обмане, или тешког положаја или давања или примања новца или користи да би се добио пристанак лица које има контролу над другим лицем. Трговац људима зна како да жртву држи под контролом- злоупотреба положаја, овлашћења, односа поверења, обмањивањем и довођењем у заблуду, застрашивањем, силом, претњама или уценом. Жртва из своје перспективе не мора да препозна да трговац примењује ове начине и да је тиме контролише – кад је неко од малих ногу предметом трговине, такав човек ни не зна како је то бити слободан.
Главни циљ трговине је експлоатација људи, најчешће принудни – ропски, веома тежак и веома опасан – рад тј. служба. Осим тешког, мукотрпног и дуготрајног физичког рада, постоје и принуда деце на просјачење (кад сте задњи пут били у неком од градова? јесте ли приметили просјаке? има ли ту и деце?), сексуална експлоатација (нпр. проституција), принудна удаја, експлоатација у смислу принуде на вршење кривичних дела (нпр. крађе, али овде је битно да знате да државе треба да примењују начело некажњавања жртава ако су жртве биле приморане на криминал), коришћење деце у оружаним сукобима, као и трговина децом ради усвојења.
Последице трговине људима су веома тешке, оне могу бити психичке (траума, стрес, нарушене емоционалне реакције, неповерљивост – смањена вера и везаност за друге, осећање безвредности, окривљавање себе, ниско самопоштовање, повлачење из друштва, необразовање и слаба адаптација на школу, ризично понашање у адолесценцији, и сл. ), физичке (повреде, смрт, разна тешка обољења), друштвене (прекидање веза са породицом, другим људима, обележеност, одбацивање), економске (материјална штета – рад без зараде).
Жртве трговине људима долазе из веома рањиве популације, оне често ни не схватају да су жртвама, те се и ређе обраћају за помоћ. Дете које просјачи је често жртва и трговаца људима али и друштва – људи некад презиру просјаке, полиција је некад неосетљива па их кажњава као криминалце и сл.
Активност ученика: Ученици слушају наставника и учествују у дијалогу према сопственим предзнањима.

Завршни део часа
(15 мин.)

– Активност наставника: Води слободни разговор са ученицима о трговини људима са аспекта локалне средине из које потичу ученици и са нагласком на све што ученици могу да ураде на превенцији трговине људима:

Црвени крст реализује програм борбе против трговине људима од 2005. активним учешћем у Националној мрежи за борбу против трговине људима. Током година развио се „Превентивни пакет“ који осим вршњачке едукације обухвата и рад са социјално угроженим становништвом, корисницима кухиње Црвеног крста, децом са инвалидитетом, децом без родитељског старања и мигрантима.

Превентивне информативне активности које се спроводе у Србији:
– помажу деци да схвате да жртва може бити било ко,
– мотивишу децу да говоре о овом проблему,
– могу помоћи у прелиминарној идентификацији жртава

Како идентификовати угрожену децу? Пратимо:

1. Понашање ученика у школи (шта мислите, како се понаша угрожено дете?)
2. Понашање родитеља у школи
3. Здравствено стање ученика (шта мислите, каквог је оно здравственог стања?)
4. Изглед ученика (шта мислите како може да изгледа угрожено дете?)
5. Понашање ученика генерално (куда иде и шта ради после школе?)
6. Комуникација и садржај комуникације
7. Успостављање односа и друштво
8. Породични живот, услови живота
9. Жртве примењују самоидентификацију

Активности ученика: Слушају наставника и слободно се укључују у разговор у складу са чиљеницама које можда већ знају или су са њима имали искуства или су их увидели сада.

Активност за крај – домаћи задатак

Наставник говори ученицима:
Попричајте са својим родитељима и са својим другарима о овој теми, можда ћете кроз разговор некоме помоћи да препозна случајеве трговине људима!

Самовредновање и евалуација наставног часа

Обележен је Европски дан борбе против трговине људима. Код ученика су побуђена осећања припрадности заједници која је хумана и брине за своје своје чланове, уз истовремено буђење и развијање критичког мишљења – у смислу њихове способности да анализирају, процене и увиде главне карактеристике и препознају облике трговине људима. Ученици су упознати са проблематиком трговине људима и остварена је корелација са предметима као што су: грађанско васпитање, биологија, историја и географија, чиме су усвојена знања добила шири и практичан значај.

Литература:
1) ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ ЗА VIII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ – Приручник за наставнике, аутори: др Јелена Врањешевић, др Нада Кораћ и коаутори (Београд, 2011)
2) ПРЕЗЕНТАЦИЈА: Превенција трговине децом кроз активности Црвеог крста (Црвени крст Србије, 2016)
3) Веб сајт: АСТРА: http://www.astra.rs/astra-dogadjaji/evropski-dan-borbe-protiv-trgovine-ljudima-18-oktobar/ (доступно на дан 30. 09. 2016)
4) ПРЕЗЕНТАЦИЈА: Превенција трговине децом и младима у образовању – Аутори: Лајовић Биљана, Милановић Лидија, Радосављевић Биљана, Барјактаровић Данијела (Београд 2016)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s