Ogledni čas 2013 – Građansko vaspitanje

НАСТАВНИ ЧАС:  Попис становништва у Србији 2011

 

Јанко Такач

Дипломирани педагог и наставник грађанског васпитања

Основна школа “Т. Г. Масарик“ Јаношик

 

НАПОМЕНА:

ОБЈАВЉЕНО У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ У РУБРИЦИ ПЕДАГОШКА ПРАКСА

ОКТОБАР 2013 

 

 

Републички завод за статистику је 01. 11. 2013. објавио посебну публикацију “Попис и основци“, намењену првенствено ученицима виших разреда основне школе и њиховим наставницима, стога је РЗС донео одлуку да свим основним школама у републици Србији поклони по један примерак ове публикације, како би она нашла пут до својих читалаца. Основни циљ ове публикације је да омогући наставницима да заједно са својим ученицима осмисле и одрже најмање један школски час посвећен попису, како би се упознали са најобимнијим и најкомплекснијим статистичким истраживањем, које се спроводи у скоро свим земљама света.

Настaвни час посвећен публикацији “Попис и основци“ се може организовати на два начина. Један начин је да се организује као час одељенског старешине а други је да се одржи као час Грађанског васпитања ученицима седмог разреда. У оквиру грађанског васпитања у седмом разреду постоји општи циљ  стицања знања, формирања ставова, развијања вештина и усвајања вредности које су претпоставка за успешан, одговоран и ангажован живот у демократском  друштву, као и посебан задатак стицања знања о узроцима различитог степена остварености права детета у савременом свету.  Час одељенског старешине је са друге стране погодан зато што се тематика из публикације  “Попис и основци“ може обрадити са свим ученицима старијих разреда а не само са ученицима седмог разреда, као што је случај са Грађанским васпитањем. Наравно, у том случају је потребно  прилагодити наставу ученицима сваког од ових разреда.

У овом примеру из педагошке праксе ћемо тематику из наведене публикације обрадити тако да је могуће одржати час и као грађанско васпитање у седмом разреду и као час одељенског старешине у петом, шестом, седмом и осмом разреду. 

Циљ часа је развијати осећања припрадности заједници уз истовремено буђење и развијање критичког мишљења код ученика, као и њихове способности да анализирају, процене и увиде главне карактеристике становништва и видљиве трендове развоја. Конкретни задатак је да се ученици упознају са основним статистичким карактеристикама становништва државе у којој живе

Корелација је могућа са предметима грађанско васпитање, народна традиција, природа и друштво, биологија, историја и географија.

 

 

Уводни део часа

(15 мин.)

Мотивациона активност

Активност наставника: Наставник “буди“ ученике и ствара атмосферу подстицајну за учење тако што пита ученике да устану само неки од ученика у одељењу: Нека устане најстарији у одељењуу!; Нека устану све девојчице у одељењуу!; Нека устану они који имају брата!; Нека устану они који имају сестру!;  … Важно је да наставник што боље познаје статистичку структуру одељења и да у складу са тиме прозива ученике.

Активност ученика: Ученици следе наставникове инструкције, устају или остају да седе. Ако се међусобно не познају баш најбоље – упознају се боље на овом часу.

Уводно предавање

Активност наставника: Наставник гради развијајући дијалог о прапочецима активности пописа, при чему се ослања на предзнања ученика из предмета као што су грађанско васпитање, народна традиција, природа и друштво, историја или географија.

–          Шта мислите, када је био први попис на кугли земаљској?

ОДГОВОР: Древне цивилизације …

–          А зашто је том владару пало на памет да попише своје становништво?

ОДГОВОР:  Пребројати пореске и војне обвезнике …

–          Дакле, на основу реченог, шта је то попис?

ОДГОВОР: Прикупљање најзначајнијих статистичких података о лицима, домаћинствима и становима на територијиј једне земље …

–          А који је значај пописа? 

ОДГОВОР:  Проценити број и структуру становништва на један дужи период, планирати развој у економији, образовању, здравству и осталим областима …

Активност ученика: Ученици  слушају наставника и учествују у дијалогу према сопственим предзнањима.

Главни део часа

(25 мин.)

Активност наставника:  Предаје и води развијајући дијалог  о попису становништва у Србији

–          Први попис је на простору Србије био 1834. Шта мислите,  зашто баш те године?

–          Пописи су спровођени сваких пет или десет година али 1941 није обављен, шта мислите, зашто?

–          Последњи попис је спроведен 2011. Да ли се сећате како је то изгледало, ко се сећа па са нам исприча како је то било када је дошла тета или чика да вас попишу?

Активност ученика: Слушају наставника и одговарају на његова питања у складу са ониме што можда већ знају или су имали искуства.

Активност наставника: Пауерпоинт презентација – Резултати пописа у Србији 2011: Србија у бројкама

Наставник, у недостатку пројектора и могућности за ПП презентацију, може и да направи плакат или да напросто пише на табли најзначајније податке.

Оријентациони изглед ПП презентације (плаката или табле):

На свету има:

7 087 850 165 људи

 

А у Србији живи:

7 186 862

људи

 

51,3% је жена

Просечна старост им је 43,5 година

 

48,7%  је мушкараца

Просечна старост им је 40,9 година

Кретање:

 

Према попису, 2002. године

Је у Србији живело 7 497 862  људи.

Дакле, број становника Србије се смањио за 311 000 људи. То јe као да је сваке године нестала општина величине Шида!

 

986 насеља има мање од 100 становника.

 

Најмања општина је Црна Трава са само 1 663 становника

 Општине са најстаријим становништвом где је просечна старост виша од 50 година су Црна Трава, Гаџин Хан и Сврљиг.

 

 

Општине са најмлађим становништвом где је просечна старост око 35 година година су Сјеница, Тутин и Нови Пазар.

2011 године се у Србији родило

65 598 деце а умрло је чак

102 935 људи. Што значи да је Србија земља са негативним прираштајем   (-37 337).

У Србији има  2 487 886

домаћинстава.

 

Просечно, има

2,88 чланова по домаћинству.

17% људи је старије од 64 године

69% људи је старости од 15 до 64 године

14% људи је млађе од 15 година

 

Од  100 становника 41% су пословно активни

 

59% су пословно неактивни:

– 14%  деца

– 8%  ученици и студенти

– 23% пензионери

– 8% домаћице

– 6%  остали

 Школска спрема:

– 3% је без школе

– 11% непотпуно основно образовање

– 21% има само основну школу

– 49% има средњу школу

– 17%  има вишу или високу спрему

 

Рачунар зна да користи 49% а не зна 51%

Најчешћа имена

ЖЕНСКА: Милица, Анђела, Јована, Ана

МУШКА: Драган, Никола, Лука, Стефан

 

Најчешћа презимена:

Јовановић и Петровић

 

Могућа потпитања која прате презентацију:

–          Колико држава попут Србије стану у светску популацију?

–          Како вам се чини, да ли је ово велика просечна старост или није?

–          Шта мислите, који су све узроци овако великог пада у бројности и негативног прираштаја?

–          Где се налазе наведене општине?

–          Шта мислите зашто су ове општине тако  старе или младе?

–          Шта је то домаћинство и ко чини просечно домаћинство (мама, тата и једно дете, вишегенерацијска домаћинства …)?

–          Како вам се чини овај распоред старих и младих (17-69-14), зашто је баш такав?

–          Како вам се чини овај распоред активних и неактивних (41-59), шта нам то говори?

–          Коју школу имају ваши родитељи, а деда и баба?

–          Која су најчешћа имена у нашој школи?

 Активност ученика: Слушају наставника и одговарају на његова питања у складу са ониме што можда већ знају или су имали искуства или увиђају на основу презентације.

Завршни део часа

(5 мин.)

Активност наставника:  Води слободни разговор  о попису становништва у Србији са аспекта локалне средине из које потичу ученици:

–          Колико људи живи у нашој општини?

–          Колико људи живи у нашем мести-насељу-селу?

–          Колико деце је рођено ове године у вашем суседству, околини, селу?

–          Да ли се број становника у нашој општини повећава, стагнира или се смаљује?

–          Ако се смањује, шта треба учинити да се то смањивање заустави?

–          Да ли се сећате, која је била тема Дечије недеље ове године (Слушајте мама и тата, желим сестру или брата)?

Активности ученика:  Слушају наставника и слободно се укључују у разговор  у складу са чиљеницама које можда већ знају или су са њима имали искуства или су их увидели сада.

 

Активност за крај – домаћи задатак

Наставник дели а ученици у пару преузимају материјале (Пописница из публикације):

Хајде да покушамо урадимо мали попис у нашем одељењу! Поделите се на парове и преузмите пописницу. Преко недеље урадите попис и очекујем извештај на следећем часу. Срећно!

 

Самовредновање и евалуација наставног часа

Код ученика су побуђена осећања припрадности заједници уз истовремено буђење и развијање критичког мишљења, као и њихове способности да анализирају, процене и увиде главне карактеристике и видљиве трендове развоја. Ученици су упознати са основним статистичким карактеристикама становништва државе у којој живе и остварена је корелација са предметима као што су: грађанско васпитање, народна традиција, природа и друштво, биологија, историја и географија, чиме су усвојена знања добила шири и практичан значај.

 

 

 

 

 

Литература:

Попис и основци, попис је белешка за будућност

Приређивач: Александра Јовановић

Републички завод за статистику

Београд, 2013

 

Наставници публикацију Попис и основци, као и све остале податке у вези са пописом могу наћи на адресама:

www.popis2011.stat.rs 

  www.stat.gov.rs

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s